Stadion RFK Novi Sad 1921 - foto: facebook.com/NoviSadFK

Koreni Radničkog fudbalskog kluba Novi Sad, popularnih "kanarinaca", sa naselja Detelinara, sežu sve do daleke 1921. godine i prvog imena N.TK (Novosadski Trgovački klub). Od 1954. je poneo ime FK Novi Sad i u periodu od 1961. do 1964. slede "zlatne godine" kad se takmiči u Prvoj ligi Jugoslavije i pobeđuje klubove iz ondašnje velike četvorke. Između ostalih i Dinamo, u sred Zagreba, sa 3:0. 

Isti klub, Dinamo iz Zagreba, omladinci 1978. godine, pod imenom RFK Novi Sad (Radnički fudbalski klub Novi Sad) pobeđuju, na penale i osvaju Kup Jugoslavije, što je bila senzacija prve vrste. 

Iza i ispred ovog dela je stajao legendarni Hugo Ruševljanin (1927.-1990.)., između ostalih funkcija i jedan od selektora reprezentacije Jugoslavije u Čileu 1962., kad je Jugoslavija zauzela 4. mesto na svetu. Njegova krilatica: Nije važno ko je umro, već šta je ostavio, se i dan danas, spominje na popularnoj Detelinari. 
A veliki i neprevaziđeni Hugo, je ostavio trajni pečat i temelj iza sebe. On je sa Detelinare lansirao velika imena: Josip Pirmajer (Partizan), Branislav Vratnjan, Živan Ljukovčan, Mile Jovin (C.Zvezda), Sava Filipović (Rijeka), Aleksandar Kozlina i Vlatko Šimek (Hajduk-Split), Ilija Tojagić, Lazar Lemić, Ivica Brzić, Dragoljub Galonja (Železničar-Sarajevo), Miroslav Draganić (Vardar-Skoplje), Dragoljub Bekvalac, Zoran Marić, Lazar Grubor, Slaviša Jokanović (Vojvodina)...itd.

Svi oni su pred Hugom stajali mirno i slušali ga više nego svoje roditelje. Čak je ukrotio i osebujan temperament nenadmašnog driblera i najatraktivnijeg igrača, u istoriji, Manojla Maneta Radinovića. I moja malenkost (pisac ovih redova) je, između ostalog, zahvaljujući velikom Hugi stigao da obuče dres Veleža iz Mostara i Slobode iz Tuzle. 

Neki novi, vodeći i vanredno preduzimljivi ljudi na Detelinari su duboko zašli i pretresli istoriju, sa željom da Detelinari i FK Novi Sad, vrate stari sjaj, ma kako se klub zvao, jer žuto-plava boja i "kanarinac" su večito obeležje i stvarni pečat kluba. Već su mnogo postigli. Uz zdušnu pomoć Grada, su potpuno renovirane sve prostorije i nije daleko dan kad će stadion, zašto da ne, poneti ime "Hugo Ruševljanin". Lepo zvuči, a argumenata je na pretek. Ustaće i Hugo, da ponovo vidi svoju Detelinaru, svu žutu od nevena. Doći će i rezultati, a klub se već polako penje stepenicama stare slave. 

Autor: Svetozar Čiča