Detalj sa treninga - foto: facebook.com/RadnickiNisOfficial

Kada ti celo prvenstvo stane u zaustavno vreme, ne tvoje utakmice, nego stadiona udaljenog od Niša nekoliko stotina kilometara, gde ničim ne možeš da utičeš, već da strepiš, grizeš nokte i veruješ u pravdu, u Svevišnjeg. Tih 7-8 minuta u Gradskom vrtu trajali su čitavu večnost. To se motalo u glavi trenera Aleksandra Stankovića. Da li ćeš, kaže on, biti pobednik ili pokojnik. 

Trener Stanković se pokazao kao dobar motivator, ulio je igračima neophodnu dozu samopouzdanja, i pripremio za svaki scenario. Ukazao je igračima pre utakmice da šta god se dogodi biće ponosan na njih.

- Za 40 dana rada mnogo je urađeno, bez poentera, sa maksimalnom potrošnjom na fizičkom i psihološkom planu. Morali smo verovati u poštenje, i neku životnu pravdu. Imao sam dozu zebnje pre duela sa OFK Bačkom i pribojavao se da se ponovo ne "povampiri" protivnički golman i zagorča nam život. Kad smo dali prvi gol bilo je sve lakše, tenzije su pale i golovi su došli kao posledica svega toga - prenosi nam utiske Stanković. 

Nišlije su uporedo igrale 2-3 utakmice, jednu fizički na Čairu, ostlale su imali u glavi i u podvesti strepeli za konačan ishod. Nažalost, gledaoci pored televizijskih ekrana nisu mogli videti deo atmosfere posle meča na terenu i tribinama u Nišu, kao što je to bilo na Voždovcu. I to nešto govori? Niko na kraju nije ni gledao utakmicu, već se preko telefona pratio prenos iz Subotice, i samo se po huku sa tribine, reakcijama, grimasama, moglo zaključiti da li su vesti povoljne ili ne. 

 Toliko, ističe on, emotivnog pražnjenja, ispoljenih emocija i stresa nisam odavno video, i zaključuje: - Iz svega ovoga treba izvući pouke. Ovakve stvari ne smeju da se dogode Radničkom, da o njegovoj sudbini odlučiju drugi.  

Sinoć sam, navodi, sa kolegama imao prepisku i zaključili koliko fudbal može biti lep. Jedna pobeda te lansira u orbitu, a poraz baci u bedak. U izjavi uputio sam čestitke svim ekipama, koje su odigrale muški i korektno, bez obzira da li su opstale ili ne. Neka uvek fudbal pobedi - poručio je za kraj Stanković.