Tu smo na tri pokušaja do kraja. Kakvo je bilo ovo proleće, koliko je bilo svega i svačega, da čovek više i ne zna šta da misli, čemu da se nada. Naš Radnički je na vetrometini iz koje, da buedmo iskreni, samo čudo može da ga spasi.

No, nećemo sada, neka prođu i ove tri utakmice, biće vremena da se pogledamo u oči.

Stanje na tabeli je za filmove strave! Ako tome dodamo i neke sekvence iz filma zvanog "srpski fudbal" neke postojeće i nepostojeće penale, ne junake u vidu nekih sudija, greške koje su pravili sami klubovi, onda je sve jasno u kakav galimtijas ulazimo.

Stalno govorimo, hajde, ipak, da se bavimo samo fudbalom. Želeći to, (liči mi na ono, "sve bežeći od politike, politika stalno tu oko nas") za nama stalno sve i svašta što je, očigledno, već napravilo sliku o našem fudbalu u Evropi. Uostalom, UEFA ne spava!

Bio sam na treningu, juče je Perišić dao odmor, a danas pokušao i da relaksira, ali i da "proba" ponešto.

Razumem čoveka. Karakter mu to ne dozvoljava, vidim da je pravi borac, da drugačije govori. Osim, hoćemo, možemo, mi moramo. Hajde da ostavimo prostora da verujemo da se i dalje i hoće i mora i može!

Očigledno da je Toti Apostolović još uvek daleko od prave pripremljenosti, da se potpuno oporavio. Dakle, neće ga biti, izgleda, do kraja sezone. Skoro je isto i sa Aleksom Kostićem Milutinovićem, kaže Perišić. Aleksa uverava da kreće "punom parom" od ponedeljka. Neka da Bog zdravlje obojici!  

Svi ostali, koji su mogli, spremni su za nedelju.