Svetska ekonomija će ove godine doživeti pad od tri posto, dok se brojne zemlje suočavaju sa najvećim ekonomskim problemima u poslednjih nekoliko decenija, navode u Međunarodnom monetarnom fondu. Mnoge zemlje u razvoju moraće dodatno da se zadužuju, ili će im trebati olakšice u vraćanju prispelih dugova. Srbija pripada navedenoj grupi zemalja i već je vidljivo da će BDP  biti znatno niži. Usporeni rast svetske privrede i recesija pogodiće i srpsku ekonomiju. Brojne investicije biće stopirane i sačekaće neka bolja vremena, a sličnu sudbinu doživeće planirana izgradnja i rekonstrukcija fudbalskih stadiona širom Srbije.     

Planom Vlade Srbije bilo je predviđena da šest gradova sa dugom i bogatom tradicijom dobije nove i moderne stadione. Reč je o klubovima iz Leskovca, Kraljeva, Vranja, Subotice i Zaječara, dok bi se postojeći sportski objekti u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu renovirali. Postojeće infrastruktura je zastarela i pojedini objekti su izgrađeni pre 50-60 godina, i u dobroj meri su ruinirani, jer u njih decenijama nije ulagano. Planirano je bilo da radovi krenu u toku marta-aprila, baš u vreme kada nas je zadesila pandemija koronavirusa. Najznačajnija investicija trebalo je da bude novi Nacionalni stadion u Surčinu, sa 60.000 mesta. Takođe, naša dva najpoznatija kluba, Partizan i Crvena zvezda su ozbiljno razmišljali da značajnije poprave postojeću infrastrukturu ili da izgrade potpuno nove stadione. Crveno-beli su su se nosili mišlju da novi stadion grade, ili državnim novcem, ili uz pomoć inostranih investitora.

U postojećim okolnostima, kada je privreda osiromašila, a država bila prisiljena da velika srdstva izdvoji za oporavak posrnule ekonomije, da ne govorimo o aktuelnoj nabavci zaštitne opreme, dogradnji postojećih bolnica i novih kovid centara, bezpredmetno je razmišljati o novoj sportskoj infrastrukturi. Klubovi će morati da sačekaju neka bolja vremena, a dok ona ne dođu, moraće uz pomoć lokalne samouprave i sponzora da bar terene i službene prostorije osveže i privedu nameni. To će biti teško izvodljivo pogotovu u vremenu vanrednih okolnosti, stadiona bez publike i ispražnjene klupske kase. Novac namenjen sportu biće preusmeren u druge oblasti koje su od životnog značaja za život građana i privrede. Ne preostaje im ništa drugo nego da  se strpe bar 2-3 godine dok privreda ne stane na zdrave noge, i država stvori rezerve za ove namene.