Dušan Janković, dokazivanje u Popincima

Dušan Janković, dokazivanje u Popincima

Napredak iz Popinaca je jedna od „hit ekipa“ sremskoligaškog fudbalskog karavana. Posle 15 utakmica jesenjeg dela sezone samo 12 osvojenih bodova, a u 13 kola nastavka prvenstva – 25! Uz napomenu da se učinak, po svemu sudeći, može popraviti. Velike zasluge u dobrim rezultatima Napretka ima Dušan Janković (26).

 - Zaista je velika razlika između dva dela sezone – analizira Janković - Jesenas smo ulazili u šanse, ali smo teško pobeđivali, te nam je učinak bio prilično skroman. U nastavku, dovođenjem novih igrača i požrtvovanim radom, pod dirigentskom palicom trenera Slobodana Markovića, koji sje sve lepo uklopio, sve više delujemo kao ozbiljna ekipa. Uspeli smo da na sedam utakmica na svom terenu ne primimo gol! Zaista, mnogo radimo i trud se isplatio. Pohvalio bih saigrače, koji se trude do poslednjeg atoma snage. Nikog posebno ne izdvajam, jer nastupamo kao kolektiv. Naša najveća snaga je timski duh. Mi smo, pre svega, dobri drugovi, pa tet onda saigrači. Jasno je svima da se ne može postići veliki rezultati ako u klubu ne postoji zdrav odnos između nas igrača, ali i igrača i trenera. Imamo iza sebe i dobru upravu kluba, koja se trudi da nam omogući maksimalne uslove za rad. Između ostralog, posledica svega toga, je i moj učinak, s kojim mogu biti zadovoljan: kao igrač sredine terena postogao sam 18 golova, uz nekoliko asistencija.

Iako ima „tek 26 godina“ iza Dušana Jankovića je prilično bogata karijera.

  - Prve fudbalske korake napravio sam sa osam godina na terenima Srema iz Jakova – „vrača film“ Janković – Tu samn igrao do kadetskog uzrasta, kada prelazim u Jedinstvo iz Surčina, a kao omladinac u Bežaniju. Kao prvotimac debitujem u srpskoligašu, Sremu iz Jakova, koji je tada vodio Srđan Blagojević. Tu sam se zadržao pola godine i fudbalski put me, dalje vodi u zonaš, Posavac iz Boljevaca, koji se u tom trenutku grčeviti borio za opstanak, ali je na kraju sačuvao status. Potom, na poziv poznatog fudbalskog radnika, Bože Matića iz Kupinova i trenera Žikice Savića, dolazim u njihov klub, koji postaje lider jesenjeg dela prvenstva Sremske lige. Na žalost, zbog povrede i obaveza na fakultetu, vraćam se na polusezoni u Jakovo. Ulaskom Kupinova u zonu, ponovo sam zaigrao za njih, gde provodim lepih godinu i po dana. Vraćam se u Srem iz Jakova, sa željom da im pomognem u borbi za opstanak u Srpskoh ligi. Sezona je dobro tekla, ali, samo zbog jednog penala smo ispali. Posle toga, na poziv sjajnog trenera Milana Vujasina dolazim u Staru Pazovu. Potom, prelazim u Jedinstvo iz Surčina, s kojim ulazim u Srpsku ligu. Po završetku Vojne akademije, na nagovor Zorana Kokanovića i Vladana Vasića dolazim u Popince.