Podviga Starčevaca protiv Novosađana – promena serve Starčevci su, po prvi put, tek u svom trećem vraćanju u elitno društvo uspeli da uberu "lale". Dovoljno da pobeda Borac Petrohemije nad NIS Vojvodinom, u Vojvođanskom derbiju Viner Štediša lige dobije, kod nas ipak već profanisani prefiks istorijska. Tačno, provereno.
Dodatak posle fenomenalne igre, posebno na krajevima (prvа dva i poslednji set) , kad se malo vrati film događaja ipak "falš". Neobična, krajnje naizvesna utakmica, dodatak teoriji da nam liga nikad nije bila izjednačenija, u isto vreme nikad slabija. Nije u pitanju to da svako može svakog da pobedi, već da neko može od nikog da izgubi.
Start prvenstva doneo mnogo iznenađenja i neočekivanih ishoda, ali kako prvenstvo odmiče klubovi se, po kvalitetu, raslojavaju, na gornji (plej – of) i donji (plej-aut) dom. Utakmica u Pančevačkoj hali sportova pred iznenađujuće malim brojem gledalaca, jedva tri stotine, potrajala kao januar mesec, puna dva sata. Prava rezultatska klackalica. Od svega po malo, lepih poteza, sjajnih servisa, neshvatljivih grešaka, oscilacija u igri i po neka serija vezanih poena. Na kraju niko zadovoljan. Domaćin što je kavakjerski prepusto bod gostu, a gost što nije uzeo veće parče bodovnog kolača, a nudilo mu se.
U subotu je u gradu na Tamišu duvala jaka košava, verovali su oni koji su gledali utakmicu da će oduvati i Novosađane, naročito posle vođstva Borca od 2:0 u setovima i 22:18 u trećem setu. Gosti ipak uspeli da pronađu zavetrinu, serijom 1:7 osvojili set i vratili se u igru. Verovalo se da su Starčevci izvukli pouku, da će u četvrtom setu uspeti da razbiju maler petog seta i upišu prvu trojku. Popustili su kad je bilo najvažnije, prokockali tre set-meč lopte, oprostili se od boda. Igranje ruleta im je uža specijalnost, treći put za redom u tzv. Taj-breku, treći put za redom sa dobitnom kombinacijom. Psihološki sazreli za šok – završnice. Da im je neko pre susreta ponudio ovakvu mini-pobedu, pa čak i bod prihvatili bi iz prve. Posle utakmice ipak ostao žal i za trećim bodom, propustili su priliku za ubedljivu pobedu i to u trenucima kada je veliki rival bio “grogi”, na staklenim nogama. Prva pomisao je da su se uplašili pobede “bez koske”, druga da su posle komocije u rezultatu ušli u fazu blagog opuštanja i lančane serije grešaka, treća da dobro igraju do 20-tog poena. Demantovali sami sebe, u prvi i peti set dobili tek nakon što je protivnik ispustio set (meč) loptu. Ispada da bolje i skoncentrisanije igraju kad je “gusto”, kad se lomi rezultat. Uđu li u završnicu sa “forom” od tri i više poena garant gube set.
Tako bilo protiv Partizana, Ribnice, pa i Crvene zvezde. Hteli to da priznaju ili ne, autori tvrdnje da je Borac pružio fenoimenalnu igru, složiće se da su Starčevci ipak bili bolji kockari, da su dobili, ne računajućio drugi, praktički izgubljene setove (prvi i peti) , pali na ispitu kad se niko nije nadao (treći i četvrti). Igra dobra, psiha jaka, ipak daleko od fenomenalne. Ima zagovornika teorije da je mladi, kažu po malo i nadobudni trener Dragan Kobiljski glavcni krivac što već danas Borac u bodovnom saldu nije poravnat sa narednim rivalom Partizanom. Zameraju mu da je morao brže, bolje i češće da reaguje u trenucima kada se prednost topila.
Da otkrijemo i kovertirani potez – Marko Simijonović, tehničar. Verovatno je Janjušević u ovom trenutku fiizčki spremniji, ne može mu se osporiti ni znanje ni zalaganje, ali – iskustvo, ono je na strani igrača sportskog direktora. Video se to u “krtom”, povijajućem petom setu. Tačno je da su posle bitke , uz generale i razvodnici pametni. Ponekad budu i u toku bitke. Prvo ime utakmice je bio kapiten domaćina Darko Tomić, igrao sigurno, malo grešio. Prijatno je iznenadio Knežević, pravi kad je bilo najpotrebnije, sve ubedljiviji i Dangubić, vraća se u formu, posle izdangubljene polusezone. Odlično odigrao prva dva seta Rade Spasojević, dok je imao snage, povreda i odsustvo sa parketa uzimaju danak. Junak operacije rušenja smederevske tvrđave Bojan Poznić više razmišljao o utisku na publiku nego o učinku na parketu, sa nikad slabijom statistikom. Vojvodina ima mlad, odbojkaški pismen tim. Posle četiri pobede za redom ipak se očekivalo više.
Bod u Pančevu, bilo bi nepravedno reči nezaslužen, velik ko kuća. Da podvučemo crtu niti je igra Borca bila fenomenalna niti je Vojvodina ličila na ekipu koja ističe kandidaturu za najviši plasman. Zakazao prijem servisa, kad je tako ne funkcioniše ni prvi napad. Bolji od proseka samo Januzović i Vemić. Složili se, na konferenciji za štampu, odmah posle utakmice i treneri Kobiljski i Salatić da je Borac bio bolji, da je zasluženo pobedio, ali i da obe ekipe imaju još dosta rezerve. Naredni protivnik Borca, ovog vikenda, je stari dužnik Partizan. Prilika kao stvorena za primopredaju "fenjera".