''Možete ga voljeti ili ne ali ga morate poštovati. Ukoliko ga ne poštujete, onda trebate prestati da pratite košarku.'' Ovako je za LeBrona rekao Srđan Radojević, u završnici četvrte utakmice ovogodišnjeg NBA finala.

LeBron Džejms rođen je 30. decembra 1984. u Akronu u Ohaju. Njegova majka Glorija je tada imala svega 16 godina a otac mu je bio kriminalac pa je majka odlučila sama da ga odgaja. Selili su se stalno što je loše uticalo i na samog LeBrona. Glorija je znala da mora nešto uraditi i odlučila je da sina da stabilnijoj porodici. LeBron se preselio u porodicu Frenka Volkera, mladog trenera američkog fudbala. Volker je i ''pogurao'' Džejmsa ka košarci, kada je LeBron imao devet godina.

LeBron je igrao sjajno od najranijih dana. Srednju školu proveo je u ''St. Vinsent i St. Meri'' srednjoj školi. Svake sezone igrao je sve bolje a u poslednjoj sezoni ekipa je stekla nevjerovatnu popularnost. Pošto se uveliko pričalo o LeBronu, ESPN je prenosio mečeve ove srednje škole. Naravno, isključivo radi LeBrona. A on je u poslednjoj sezoni imao preko 30 poena po susretu i bio je predominantan.

Došao je red za Draft 2003. godine. Ovaj Draft bio je jedan od najjčih svih vremena. LeBron je odlučio da se prijavi za ovaj Draft i da ne ide na koledž. Pored njega, na ovom Draftu bili su još neki veliki igrači. Vejd, Entoni, Boš, Kirk Hajnrih, Dejvid Vest samo su neki od velikih igrača sa ovog Drafta. Naravno, znamo svi da je naš Miličić bio drugi pik na Draftu a u prvoj rundi su još izabrani i Čabarkapa, Pavlović te Hrvat Zoran Planinić.

Džejms je izabran od strane Klivlenda kao prvi pik na Draftu. Klivlend tada je bio totalno dezorjentisana sredina. Znali su da biraju budućeg velikog igrača ali nisu imali jasan plan. Kako su imali nekih ''pogodaka'' na Draftu, realnije bi bilo za njih da su povukli potez Miličića, nego za Detroit. Sjetite se samo da su Kavsi birali Beneta, iako su mogli uzeti Viktora Oladipa, koji je po svemu bio pa bar tri puta veći potencijal.  Na tom Draftu su imali još jedan biser jer su kasnije uzeli Karaševa, iako je bio slobodan Rudi Gober. Pošto Kavsi u poslednjih par godina imaju muku sa centrima a opet su igrali finala, zamislite kakvi bi tek bili sa Goberom.

No da se vratimo mi na LeBrona. Njegovim dolaskom, Klivlend živnuo. Sezonu prije LeBrona bili su užasni. Imali su omjer 16-66. Tada su u ekipi imali igrače koji su bili upitnih kvaliteta. Jedino se faktički može istaći Zidrunas Ilgauskas te donekle Buzer. Treba reći da jetada u Klivlendu bio i Milt Palasio, koji je kasnije igrao i za Partizan.

Sa LeBronom je to bilo mnogo bolje. Već prve sezone su imali omjer 35-47. Naravno, nisu ušli u plej of ali napredak je bio ogroman. Ni sledeće sezone nisu ušli u plej of ali su imali pozitivan omjer (42-40). No dizali su se svake sezone. 2006. su igrali plej of a onda se desila čuvena 2007. Tada je LeBron naravno prvi put uveo svoj tim u finale. Nisu imali šanse protiv Sparsa i izgubili su sa 4-0. Naredne tri sezone su bili odlični ali je uvijek falio poslednji korak. LeBron je 2010. tražio da se ekipa pojača ali Gilbert na to nije obraćao pažnju.

LeBron je završio u Majamiju jer je htio titulu. Vezali su četiri finala i uzeli su dvije titule. Nakon četiri sezone na Floridi, vratio se u ''svoj'' Klivlend. Želja je bila jasna, želio je donijeti titulu svom gradu. Igrao je opet četiri finala u četiri godine ali je osvojio samo jednu titulu. Ali ako se sagledaju sve okolnosti (povrede, indolentnost pojedinih igrača, loš trener i silan GS) pitanje je da li je i mogao više od ovog. Uvidjevši da ne može sa Kavsima biti konkurentan, odlučio je prije desetak dana da će potpisati ugovor sa Lejkersima na četiri godine. Koliko je to dobar potez, vidjeće se. Zavisi dosta i od ekipe koja će biti sklopljena ali je sigurno da će LeBron opet biti odličan.

Da se sad piše o statistikama, rekordima i čudima LeBrona, nema stvarno potrebe. Prvo, trebalo bi nam bar tri dana da sve navedemo a drugo, umorili bi se od čitanja. Zato, nećemo ovaj put o statistici ali nekih stvari smo se morali dotaketi.  Baziraćemo se na neke druge stvari koje su bitne a nekada se ne potenciraju dovoljno.

Tokom 15 godina, koliko do sada, igra, LeBron nije imao većih povreda. Kako je moguće da čovjek svako veče 15 godina igra 40+ minuta a nema povreda ? Razlog je jednostavan. Čovjek je fizički nevjerovatno spreman. Ima svoj ritam treninga i toga se drži. Godišnje izdvaja oko 1,5 miliona dolara na treninge i svoje tijelo. Pred svaki susret 3-4 sata provede u treningu. Teretana, šutiranje a onda utakmica. Kada meč dođe već je zagrijan do maksimuma. Neko bi rekao da je i umoran ali kao pto reće Tristan Tompson ''Mašine se ne umaraju a LeBron je mašina''. 

Još jedna činjenica govori o tome koliki je radnik. Svaki košarkaš pravi neke pauze nakon sezone i bar 10-15 dana odmori. Ali ne i LeBron Džejms. Prošle godine je samo jedan da tokom ljeta odlučio da ne trenira. A taj dan je njegovom sinu bio rođendan pa je jasno zašto nije trenirao.

A kada pričamo o porodici, tu stvarno LeBronu treba odati priznanje. Oženio je svoju srednjoškolsku ljubav i nikada je nije obrukao. Imaju troje djece a svaki trenutak koristi da provede sa djecom. Valjda mu je njegov biološki otac prijer kakav roditelj neko ne treba biti pa LeBron ne želi da bude loš otac svojoj djeci. On ne želi da njegova djeca pate bez očeve ljubavi, kao što je on patio. Zato se trudi da stalno bude sa njima. Ide na utakmice koe mu je djeca igraju i ponaša se kao pravi roditelj.

Nikada niste čuli da se potukao u klubu. Nikada niste čuli da je platio kaznu za bilo šta. Ali zato ste čuli za njegov humanitarni rad. Pomaže siromašnima i ne zaboravlja da je i on bio siromašan. 1100 djece mu mogu zahvaliti jer im plaća školovanje. Vjerovatno će taj broj i rasti jer je LeBron uvijek uživao u pomaganju drugima, kojima je pomoć potrebna.

Oko njegovih igračkih kvaliteta biće uvijek različitih mišljenja. Neki će ga voljeti ali neki ne. Međutim nešto se mora reći. LeBron je u jednoj stvari najveći. Čovjek je dotakao neslućene visine a čvrsto je sa dvije noge na zemlji. Vjerovadno najprimjereniji košarkaš ikada a da je te top top klase.

I zaista kada se govori o njemu, sve je kao začarani krug. Koliko god argumentovali neke stvari, uvijek se vratite na početak. Voljeli ga ili ne, poštovati ga morate. A ako ga ne poštujete, košarka nije sport za vas.

Foto: ClutchPoints