Bio je dobar igrač i vrlo dobar golman, decenijama je sjajan trener – gotovo uvek pomoćni, a bio je, jeste i ostaće - ljudina, predivan čovek koga svi vole, cene i poštuju!

Bio je "ćira", parna i "dizel" lokomotiva, onda je došla električna... Ko zna koja će sutra tutnjati šinama, jer vozovi dolaze i odlaze.

Stevo Drinić – ostaje.

Ostaje u Srpskoj Crnji i FK ’’Budućnost’’. Prvo kao igrač i golman – već kako je bilo potrebno, potom trener, isto po potrebi – petlića, omladinaca, prvotimaca, golmana. Ne samo to – kad nije imao ko, Stevo je bio i lekar, maser, garderober... Jer ko nešto voli, zna i hoće da radi – posla je na pretek! I tako već više od pet decenija!

Drinić sa peharom i jednim iz plejade golmana koje je trenira

-Sve je počelo u Sarajevu gde sam bio gardista na osluženju vojnog roka. Ono za šta, kao siromašni kolonista iz Bosne, nisam imao vremena, desilo se u vojsci – igranje fudbala kad god se za to ukazala prilika, a bilo ih često. Gledao sam utakmice Želje i Sarajeva, video kako se igra kvalitetan fudbal i kako narod mnogovoli fudbal. Poželeo sam da i ja to radim pa nisam izbivao sa terena, koristeći svaki trenutak da nesto naučim – bilo kao golman ili igrač. Tim pre što su se svi čudili da ranije nigde nisam trenirao, hvalili moj talenat i podržavali u nastojanju da naučim – počinje svoju priču sada 73-godišnji Krajišnik, koji zahvaljujući večnom boravku na fubalskim terenima i danas izgledom, energijom i ambicijom može biti uzor i duplo mladjim od sebe!

Po izlasku iz Armije, odmah se priključio cnjanskim fudbalerima, i kako ni on ni ostali u Klubu, nisu znali da li je bolji na golu ili igrač – uvrštavan je u tim po potrebi – medju stative ili među stative.

-Nešto uspešniji sam ipak bio kao golman, ali moja igračka karijera je bila kratka, svega 4-5 godina, jer došli su mlađi, ja se zaposlio,oženio, dobio decu, trebalo je pomoći starim roditeljima... No, ubrzo je došao poziv legendarnog crnjanskog fudbalskog igrača, trenera i tehnika Milutina Jovina Bobeka, da radim sa petlićima. Kako su i moja deca bila mala, prihvatio sam izazov i radio sa svim selekcijama – od petlica do prvog trenera Kluba. Bilo je perioda kada sam vodio i po tri treninga dnevno – sa decom raznih uzrasta u dve smene, pre i posle podne, a uveče sa prvim timom. Bilo je veoma teško, ali sa ove distance nije mi krivo, jer ipak su kod mene prve fudbalske korake naučili na desetine u Budućnosti afirmisanih fudbalera, neki su čak postali prvoligaši - Zečević u Kikindi i Olimpiji, Jovin u Zvezdi i Vukov u Vojvodini, a u drugoligašima timovima Marić – Proleteru, Milankov u Crvenki, Lazičić u Novom Sadu, Živkov u Kikindi - s ponosom ističe Drinić.

Drinić na treningu Budućnosti

Iako u početku samouk, Drinić se vremenom usavršavao, što sam, što kroz razne kurseve, od kojih je najviše naučio od onog trodelnog koji je 1986/87 odganizovao FSJ.

-FS Vojvodine, na čelu sa pokojnim Perom Vučurevićem, je mnogo polagao na edukaciji trenera, naročito nas iz provincija koji smo radili sa mladima. Međutim, pripala mi je čast, ni danas ne znam kako i zašto, da pristsuvujem trodelnom seminaru za stotinak trenera iz cele Jugoslavije u Somboru, Splitu i na Igmanu. Tri puta po tri dana su nam prof. Miloje Gabrijelić, Miljan Miljanić, Vladimir Beara... teoretisali i praktično prezentirali sve bitno u furbalu, na kraju nas snabdeli ’’brdom’’ literature. Nastranu nezaboravan provod i doživljalj, ali ja sam tada, a i kasnije, ’’gutajući’’ literaturu koju su nam dali i preporučili da nabavimo, svoje do tada bogato fudbalsko iskustvo nadgradio bitnim znanjima o savremenom radu sa fudbalerima.

Radio je Drinić kasnije i kao prvi trenet seniora Budućnosti i Graničara u Radojevu, ali kako u svom selu niko nije postao vladika, kratko je ostajao na toj poziciji, nastavljajući da trenira mlađe selekcije i pomaže trenerima prvog tima. To nije smetalo njegovoj sujeti, jer niti je slavoljubiv niti je rad sa mladjima smatrao manje značajnim od rada sa prvotimcima. Trajalo je to sve do pre nekoliko godina kada je Školu fudbala u Crnji osnovao Milenko Zečević Zeka, od kada radi samo kao pomoćnik trenera prvog tima.

Od trenera sa kojima je radio izdvaja - Milutina Jovina Bobeka, Karanovića, Pajića, Budisavljevića, Živkova, Kresoju... ali Milana Marića, takođe legendarnog fudbačlera Budućnosti, smatra neprikosnoveno najboljim trenerom sa kojim je radio:

-Mare je imao sve predispozicije da bude odličan trener. Bio je sjajan fudbaler, imao je temeljno obrazovanje nastavnika fiskulture, znao je teorijski da objasni i praktično da pokaže, da bespogrešno analizira protivnika i postavi pravu taktiku, da mudro, znalački vodi tim i tokom utakmice da pravi savet i pravovremeno koriguje taktiku... Rečju – imao je sve ono o čemu sam slušao na pomenutim seminarima! Uz to, sjajan je kao čovek sa naglašenim pedagopkim znanjem pa su mladi dragovoljno i bezpogovorno prihvatali sve što kaže. Šteta što je nakon okončanja fudbalske karijere radio kratko kao trener, jer se posvetio biznisu. Imala je Crnja odličnih trenera, ali ni jedan nije bio kompletan i visokokvalitetan kao Marić. Šteta, jer, da je ostao u ovom poslu ,Crnja bi na duži rok imala sjajnog trenera koji bi mogao da je vodi uspešno, ne samo u ovoj, no u Prvoj ligi!

Kad je trebalo bio je i lekar ekipe

Svoj perfekcionizam Drinić nije dokazao samo u fudbalu. Sem uspešnog braka sa jednom učiteljicom, sina i kćerke – koji ga obožavaju i hlale do neba, bio je moler-umetnik čije rukotvorine krase na stotine stanova, kuća, objekata ne samo u Srpskoj Crnji. Povrh svega, svi oni koji poznaju Drinića, reći će vam- bio je, jeste i ostaće sjajan čovek!

I još nešto. Ne pišemo ovo povodom bilo kakvog Stevinog kraja. Ne pomišlja taj ni o kakvom kraju, a i što bi kad ima vitalnost na Drini ćuprije, komunikativnost novinara, saosećajnost časne sestre, entuzijazam deteta, taktičnost diplomate, elokventnost sveštinika, diskretnost advokata, preduzimljivost pionira, razboritost planinskog vodiča, radoznalost istraživača, tačnost matematičara, preduzimljivost i konstituciju astronauta, izdržljivost trkača maratona, optimizam kockara, pojavu i manire džentlmena!