Foto: Boldirani kurziv

Želeo sam da sve bude drugačije. Krenuo sam potpuno drugim putem ka Stadionu. Nisam žurio, do početka meča bilo je još desetak minuta.  Išao sam onim putem kao nekada kada su na Stadionu kraj Nišave gostovali Borac Čačak, Sloboda Užice, Čukarički, Vardar… kada su za Radnički igrali Djole, Boža Cinca, Staja, Nega, Krlja, Čoba…   kada je nedelja bila isključivo dan za fudbal, za pet, šest, sedam hiljada ljudi!!! Ma, da ne nabrajam. Kada sam ušao u Save Kovačevića, kolona ljudi.  Svi putevi su zaista, kako sam pozivao, vodili na Stadion kraj Nišave. Zadrhtalo mi je srce kada sam video mnogo ljudi koji su sa Keja silazili onom stazom ka Istoku. U toj koloni, kada sam ostavio auto, našao sam se i ja! Osećao sam se ponosno, jer se Pirot vratio Radničkom. Sve ovo što smo pisali ovih dana, pozivajući Piroćance da dodju, da je  grad  Pirot u prvoj ligi, zašto ne bi bio Radnički? 

Srećan sam. Staro, mlado, muško, žensko, svi na Stadion. Pokriveni “zapad” skoro pun, na istoku, gde smo zaseli moj bratanac Miša i ja, već su ljudi tražili mesto. Medju njima mnogo onih ljudi koje sam nekada vidjao, ali još više mladih. Gradonačelnik na svom mestu, tu su mnogi bivši fudbaleri. Došli i moji drugari, specijalno za utakmicu. Tamo na zapadu, kažu, bio i Ljupko. Ne znam zašto.

Meč je kasnio. Moj kolega koji je pratio meč, javio mi je da se administracija Radničkog još jednom  obrukala. “Pao sistem”. Zar baš sada kada je derbi? Zar nisu imali celu nedelju da se spreme? Ljudi, ajde da sakupimo novac da administraciji kupimo kompjuter i nadjemo čoveka koji se razume! Ovi su pre meča izgubili utakmicu.

I onda je počeo derbi.

Bilo je teško, dva dobra tima. Marko je spremio igru, bez srljanja, strpljivo, biće gola. I bilo je. Istok je eksplodirao! Mister gol cepa varvarinski mrežu! Osećao sam se kao da sam na Marakani kada ekspodira Sever. Eksplodirao je Istok, zapevali su Pirgosi, čuo se i Zapad. Radnički je krenuo na put do Prve lige.  Kada ih je Stojke posle čistog penala bacio na “pirotski ćilim” već smo videli  tabelu. Veliki tim se vraća! Veliki tim će “sesti” na tron i nastaviti da se bori. Veliki tim će se vratiti “kući” u Prvu ligu. 

Da, ima još prepreka. Ali ovo je danas velika pobeda. 

Pobeda kao simbol nekih vrednosti, naših pirotskih!  Marko Vidojević i njegovi dobri momci pokazali su da su najbolji! Da su bolji od veoma dobrog rivala, koji se suprotstavio u granicama moći. Protivniku treba čestitati. Znam o njihovoj organizaciji. Video sam ih sinoć. Doterani, deluju kao ozbiljan Klub. Došli dan ranije. Uostalom, za derbi pred 3.000 ljudi, bila su neophodna dva dobra tima!

Piroćanci su se vratili na najlepše mesto. Preko 3.000 ljudi, ko će to u Pirotu da sakupi! Ove nedelje se ponovo kod “Kengura” u “Sneču”, “Haustoru”, “Freski” ponovo pričalo, kao nekada, o Radničkom! To je pobeda ili početak povratka!

“Krvav” rad Marka, njegovih, karakter Fileta, Bojana, Makca, Stojketa, Patija, energija, dobar rad svih momaka, da ih ne nabrajam, pogledajte sastav u izveštaju mog kolege Ljubiše Stojanovića, sve to zajedno, ta atmosfera u svlačionici, počela je da se pokazuje sve snažnije, sve jače, sve bolje, pobednički!

Na  Istoku sam se osećao čudno i lepo. Pitali me ljudi zašto tu, pitali za prenos, za “iz minuta u minut”! Nema i neće biti dok se Radnički ne pročisti, ne popuni pravim ljudima. Govorio sam i ponoviću – Radnički ima grad iza sebe, Radnički ima Piroćance iza sebe, Radnički ima Marka i “vojsku”, koju je postrojio i koja osvaja  bodove, ima predsednika usamljenog i ništa više. Radničkom je potreban pametan direktor koji zna suštinu fudbala, zna ljude gore u Beogradu, Radničkom je potreban sportski direktor, savremena organizacija rada sa mladjim kategorijama.  Svi ovi drugi, priučeni, koji misle da se utakmice igraju zbog njih, onako kako su pali danas na kompjuteru, što deca od 10 godina rešavaju, tako će i dalje padati, dok ih potrebe savremenog Radničkog ne istisnu, kao strano telo!!!

Pogled sa Istoka bio je neobičan, makar za mene, posle 40 godina, ali je ipak bio na kraju lep. Bio sam miran, niko mi nije pretio, držao za rukav, hvatao za vrat. Kako sam samo presrećan u koloni dobrih ljudi napuštao Istok žureći kući!

Marko me zvao, bilo mi je drago. Znam koliko mu je bio važan ovaj meč. Znao je i on koliko se mučim, trpeći nepravdu. Zna on da sam i danas, kao i uvek, kada naš, moj, Radnički pobedjuje bio presrećan.

Sa Istoka se sve videlo lepo. Uživao sam, sakrivajući razočarenje, koje me još razara! 

Neka samo Radnički pobedjuje, moja borba će biti neprestana, ali ću je dobiti. Možda onda kada se Radnički vrati svojoj kući. Tamo u našu Prvu ligu! 

Bravo Marko tebi i tvojim junacima! Tek nas čekaju borbe i pobede, naravno!