Jozef Bekerus je rođen 19. novembra 1884. godine u Hrudima, u Čehoslovačkoj, u kolevci hazene. U ranoj mladosti je postao veoma poslovan čovek i pobornik sporta.

Za direktora Jagodinske pivare 1921. godine Jozefa Bekerusa postavila je banka iz Praga, a na toj dužnosti je ostao do završetka Drugog svetskog rata. Nesrećno je završio život u 62. godini, kao zatvorenik KPD u Nišu, 15. aprila 1946. godine. Najpre ga je vojni sud Kragujevačke vojne oblasti, odnosno veće pri komandi podričja u njemu dragoj Jagodini osudilo na 8 godina teškog prisilnog rada i konfiskaciju imovine, a potom mu je Vojni sud Prve armije ublažio kaznu na 3 godine. U neubedljivom obrazloženju presude, ističe se da je sarađivao sa okupatorom, pomažući Četnički pokret u Pomoravlju. Međutim, na javnom pretresu u nekadašnjoj bioskopskoj Sali „Palas” građani i svedoci su dokumentovali da je pomagao i razvoj partizanskog oslobodilačkog pokreta, odnosno Beličke čete.

Foto: Privatna arhiva

Izvesno je da je prerano otišao u večni spokoj, gotovo bez krivice kriv, ali ostavio je nezaboravne kapitalne tragove kao pozitivna ličnost ne samo u Jagodini. Bio je veoma viđena ličnost.

Bio je 15 godina predsednik Društva prijatelja Francuske u Jagodini. Tu funkciju je rado prihvatio, iako je u Prvom svetskom ratu, kao Čeh mobilisan u austro – ugarsku vojsku, koja je bila na suprotnoj strani.

Zanimljivo je takođe, da mu je pri odmeravanju kazne u greh stavljeno što je bio glavni organizator Sokolskog društva u Jagodini i pomagao ovu “fašističku” organizaciju materijalno i moralno kao starešina. Inače, starešina Sokola bio je od 1937. godine, a 1939. godine je primio jugoslovensko državljanstvo.

Inicijator je osnivanja prve hazenaške sekcije 1931. godine pri Sokolskom društvu a potom pri novoformiranom Jagodinskom sportskom klubu (JSK-u) 1935. goidne, uz pomoć tadašnjeg prvog predsednika Milana Stevanovića, takođe jednog od najvećeg jagodinskih sportsmena.