Ljeto je za londonski Arsenal bilo istorijsko. Nakon 22 godine klupu ''Tobdžija'' napustio je Arsen Venger. Dugo se nagađalo ko će naslijediti velikog Profesora. Odluka je na kraju bila takva da novi menadžer Arsenala bude Unai Emeri.

Emeri ima bogat CV. Vodio je dosta dobro Valensiju koja je pod njim igrala veoma lijep fudbal. Sa Seviljom je osvojio tri Lige Evrope a onda je uslijedila epizoda u Parizu. Tu se i nije snašao. Osvajao je on trofeje po Francuskoj ali u Ligi Šampiona nije napravio ništa.

Mnogi su sa dosta skepse primili vijest o tome da je on novi menadžer Arsenala. Svima je jasno da je taktički potkovan ali mnogi kažu da nije trener za velike ekipe. Istorijski gledano Arsenal je veliki klub ali po rezultatima u poslednje vrijeme, pitanje je koliko je veliki klub trenutno. Zato je Emeri dobio priliku da Arsenalu vrati staru slavu i da dokaže da je trener za velike stvari.

Nije on sjedio skrštenih ruku. Dovodio je dosta tokom ljeta. Doveo je golmana Lena iz Liverkuzena a odbranu je dodatno pojačao sa iskusnim Lihštajnerom i Sokratisom. Vezni red pojačao je sa dva veoma talentovana mlada igrača, Genduzijem i Toreirom, koji po svom stilu igre predstavljaju idealne igrače za jedan lepršav i moćan Arsenal.

Rezultatski sezona nije dobro počela. Istini za volju i raspored je bio težak. Arsenal je u prvom kolu dočekao Mančester Siti. Imali su neke svoje šanse ali Siti je bio mnogo bolji i pobijedio je. Potom su gostovali kod Čelsija. Gubili su 2-0 a u završnici prvog poluvremena dali su dva gola mada su mogli i još koji dati. U nastavku je Čelsi ipak dao treći i nanio drugi poraz Arsenalu.

A potom kreće velika Emerijeva serija. Vest Hem, Kardif i Njukasl u ligi, Vorskla u Ligi Evrope, Everton u ligi, Brentford u Liga kupu, Votford u ligi, Karabag u Ligi Evrope te Fulam i Lester u ligi. Deset vezanih pobjeda za četu Unaija Emerija iako mnogi nisu očekivali ovakvu seriju tako rano.

Ono što fascinira je način na koji Arsenal igra. Bilo je momenata gdje su igrali lepršavo kao u zlatno doba ''Nepobjedivih''. Bilo je i momenata u tih deset uzastopnih pobjeda gdje su igrali izuzetno loše pa čak i slabiji od rivala. Ali kako god da su igrali, pobjeđivali su. To je poenta priče. Pod Vengerom u poslednje vrijeme Arsenal je znao imati pet puta više prilika od protivnika pa je gubio mečeve. Sada, Arsenal koristi svoje šanse jako jako dobro i nema ekipe u ligi koja je sposobna tako brzo dotući rivala, kao što to Arsenal radi.

Trebaće vremena još  Emeriju da sve do kraja posloži. Arsenal kasni dva boda za Sitijem i Liverpulom ali realno priča o tituli u prvoj Emerijevoj sezoni je preuranjena. Ove sezone biće uspjeh ako se Arsenal vrati u Ligu Šampiona. Za to postoje dva načina. Da budu u TOP4 u ligi ili da uzmu LE, gdje je Emeri već tri puta slavio. Navijači su sada možda zaneseni dobrim rezultatima i lijepom igrom ali titula u ligi je i dalje dosta nerealna u ovoj sezoni.

Polako ali sigurno Emeri vraća Arsenalu identitet. identitet kojeg je Venger stvorio ali koji se u poslednjim Profesorovim godinama negdje zagubio. To je onaj lepršavi Arsenal koji je bio Barsa prije Pepove Barse u doba nepobjedivih. Klinci su tada zavoljeli Arsenal radi prelijepe igre Anrija, Berkampa, Piresa i kompanije. Ko zna možda neki novi klinci zavole Arsenal radi Lakazeta, Obamejanga, Ozila, Mkhtarjana.....

Foto: Evening Standard