Da li ovaj poraz boli? Da, ali jednostavno svi moramo biti svesni da je fudbal koji je protivnik prikazao ipak za nas u ovom momentu neka druga dimenzija koju moramo koristiti kao školu, jer nakon dve i po decenije tokom kojih nismo bili u prilici ni da igramo na ovom nivou ne može se očekivati da takvim timovima i igračima budemo konkurentni. Mnogi će reći da je ovih 1:6 velika sramota, ali da li bi nešto bilo bolje da smo primili „samo“ tri ili četiri gola, a shodno dešavanjima na terenu mogli smo videti i sedam, osam lopti u mreži Milana Borjana. Ipak, moramo se malo okrenuti i ka istoriji jer su se ovakve stvari već događale, a Zvezda ne bi bila veliki klub da nije uvek iz sličnih situacija izlazila još jača.

Ostvareno u Parizu svakako će ući u istoriju našeg kluba, na žalost biće upisano u onaj neslavni deo. Ovo je ukupno peti najubedljiviji poraz u istoriji našeg kluba, a ako gledamo samo evropske mečeve izjednačen je dosadašnji neslavni rekord iz sada već davne 1963. godine.

Te 1963. godine, 20. jula u okviru 5. kola grupe „C3“ Rapan kupa u Horzovu naš tim je savladan rezultatom 6:1 od ekipe Polonija Bitom. Pred 11.000 navijača jedini strelac za našu ekipu bio je Zoran Prljinčević u 44. minutu susreta, a naš tim je nastupio u sledećem sastavu: P. Ćosić (R. Dujković), T. Milićević, Ž. Jevtić, D. Radonjić, M. Čop, B. Mitić, M. Šekularac, S. Škrbić, Z. Prljinčević, M. Živadinović i D. Džajić.

Pored ovog debakla crveno-beli su u Evro takmičenjima teške poraze doživeli i 2004. godine u kvalifikacijama za Ligu šampiona u Ajndhovenu od PSV-a 5:0, kao i u Kupu evropskih šampiona 1968. godine u Glazgovu od Seltika 5:1 i 1977. u Menhengladbahu od Borusije takođe 5:1.

I u domaćim okvirima naši fudbaleri su znali da neprijatno iznenade navijače. U državnom prvenstvu FNR Jugoslavije, večiti rival nam je naneo najteži poraz u istoriji kluba u zvaničnim mečevima. Tog 6. decembra 1953. godine crveno-beli su na stadionu „JNA“ poraženi rezultatom 7:1. Sa po 6:0 poraženi smo od splitskog Hajduka 2. marta 1952, zatim u finalu Kupa Maršala Tita 29. novembra iste godine od Partizana i u Zagrebu od Dinama 2. aprila 1966. godine. Još dva poniženja doživeli smo od Partizana 17. juna `56. i Hajduka iz Splita 5. avgusta 1970. godine kada smo poraženi rezultatom 6:1.

Iz svih tih poraza Crvena zvezda je umela da izuče pouke i da još jača nastavi putevima uspeha i slave. Ovih šest pogodaka iz Pariza moraju se shvatiti kao neophodna lekcija u odrastanju, jer hteli mi to da priznamo ili ne, u današnjim okvirima evropskog elitnog fudbala mi ni dečije bolesti još uvek nismo preležali. (Ne)očekivani remi na startu takmičenja protiv Napolija možda nas je sve zavarao da već sada možemo da stanemo u gard pred velikanima današnjeg fudbala. Ali moramo hrabro da nastupimo i u Liverpulu pa i da bez obzira na rezultat sami pred sobom budemo zadovoljni jer smo prikazali sve što možemo u datom trenutku.

Zvezda je gubila i gubiće, ali uvek moramo davati sve što možemo i uvek moramo znati koji grb na grudima nosimo i da nakon ovakvih ne tako čestih kataklizmičnih rezultata ustanemo, podignemo glavu i krenemo dalje u nove uspehe.